Dr Vladislav Ribnikar: Zašto i kako starimo i šta se može učiniti da se taj proces uspori
Ne može se stariti sporije, ali može lepše
Kada govorimo o starenju i njegovim uzrocima, velike tajne nema: starimo jer je to prirodan proces i jer je cela anatomija ljudskog tela za to predodređena. Naša anatomija je, kao što je rekao Sigmund Frojd, naša sudbina. Ili, da citiram Žan Fernela, lekara i filozofa iz prve polovina 16.veka: „Anatomija je za fiziologiju to što je geografija za istoriju: opisuje pozornicu dešavanja.“
A dešava se starenje, bez obzira koliko mi nastojali da ga usporimo i što duže sačuvamo lepotu i mladolikost – kaže dr Vladislav Ribnikar, na početku razgovora koji smo vodili nakon predavanja „Uloga mekog tkiva i strukture kostiju za izgled lica“, koje je održao na simpozijumu SRBSAPS-a posvećenog podmlađivanju lica neinvazivnim metodama „Restorte, Refresh, Rejuvenate“.
Na šta stvarno mislimo kada govorimo o izgledu lica?
– Izgled lica nije lako definisati jer se lice može posmatrati na više načina – sa aspekta lepote, ali i izražajnosti ili njegove mladolikosti, odnosno, prerane ostarelosti. Vekovima su se umetnici i pesnici bezuspešno trudili da stvore univerzalnu definicije lepote, jer su se standardi lepote tokom vremena menjali prateći promene kulturoloških vrednosti. Široko prihvaćenom subjektivnom stavu da je ”lepota u oku posmatrača” suprostavljaju se oni koji tvrde da je lepotu moguće objektivno proceniti ili naučno definisati. I za jedan i za drugi stav ima elemenata Za i Protiv, tako da je zaista reč o veoma kompleksnom pitanju na koje možda nikada neće biti dat pravi odgovor.
Zašto je lepota teška za definisanje kada nam se svima nama čini da je prepoznajemo na prvi pogled?
– Dobro ste rekli – samo nam se čini da je prepoznajemo. Ono što je važilo kao kriterijum ženske lepote u renesansi, danas nam izgleda čak i smešno. Ljudi u Aziji na lepotu lica gledaju drukčije nego Evropljani, ljudi crne rase drugačije nego drugi, pesnici drugačije nego naučnici. Zbog toga postoji toliko mnogo teorija o lepoti lica.
Da pomenemo neke od njih?
– Jedna od njih je da lepota ili privlačnost nekog lica leži u njegovoj prosečnosti! Privlačnost je prosečnost, kažu zagovornici te teorije, jer je prosek aritmetička sredina odlika većine ljudi u jednoj populaciji. Drugi, pak, zagovaraju teoriju da su privlačna ona lica koja teže simetriji, treći govore o multidimenzionalnoj percepciji lepote i atraktivna lica definišu kao ona koja pokazuju kombinaciju seksualne zrelosti i bebastog lica… itd.
Da li se onda uopšte može odrediti koje je lice lepo i privlačno u odnosu na ono koje smatramo za neatraktivno, da ne kažemo, ružno?
Svakako da se može govoriti o atributima lepote, jer u protivnom naše bavljenjem estetikom lepotom lica i tela ne bi imalo smisla. Generalno, karakteristike ženskog „atraktivnog lica“ u poređenju sa „neatraktivnim licem“ su:
- uži oblik;
- tamniji ten i glatka koža;
- manje izaraženih masnih naslaga;
- malo veća razdaljina između očiju;
- tamnije, uže obrve ;
- duže, tamnije trepavice;
- odsustvo podočnjaka;
- tanji kapci;
- nagašene jagodice;
- uži nos;
- punije usne.
Drugo pitanje je da li je u prirodi uopšte moguće naći takvo lice. Nedavno urađeno naučno istraživanja koje se bavilo pravljenjem savršenog lica kombinovanjem delova lica šest slavnih, lepih žena (Skarlet Johanson, Kate Mos, Kim Kardašija itd.), rezultiralo je zaključkom da u stvarnosti ne postoji idealno žensko lice, već da je najbliže tome lice koje je kompjuterski generisano od elemenata različitih lepih lica. Ova virtualna lica pokazuju karakteristike koje su nedostižne za prosečno ljudsko biće
S obzirom da se bavite profesijom čiji je cilj estetika lica i tela, što najčešće znači otklanjanje znakova starenja ili popravljanje štete koju je proces starenja naneo, koliko je to ostvarivo i od čega zavise rezultati intervencija podmlađivanja?
Da bi naš posao bio uspešan, a pacijenti zadovoljni rezultatima našeg rada, moraju se pre svega odlično poznavati svi elementi koji dovode do procesa starenja lica i posledice koje ono izaziva. Naš kolega Dimitrije Panfilov, estetski hirurg, definisao je lepotu kao korpu sa sedam „jaja lepote“, odnono, oodnosno jajolikih zona na licu koje presudno utiču na njegovu lepotu i izražajnost, ali i zona gde se znaci starenja najbrže ispoljavaju. To je zona ispod očiju, zona nosa, jagodica, gornje i donje usne, brade i vilice. Lepota lica u najvećoj meri zavisi od njihovog volumena, pozicije i ugla pod kojim stoje u odnosu na lice, kao i kvaliteta kože. Ukoliko su te zone simetrične (na obe strane lica), izbalansirane, harmonične, lepo oblikovane, naglašene, srazmerne i malo uzdignute, može se govoriti da je to lice lepo i privlačno.
Posebno bih istakao faktor elevacije, odnosno, ugla pod kojim određeni delovi lica stoje u odnosu na površinu lica. U pitanju je sedam tačaka na licu koje se sa starenjem sklone opuštanju (padanju), zato je i naš veliki zadatak da kada do toga dođe malo ili malo više podignemo spoljni deo obrva, spoljašnji ćošak očiju, jagodice, vrh nosa, ćoškove usana i liniju vilice. Dosta toga danas se može uraditi neinvazivnim tehnikama, a hijaluronski fileri završavaju veliki deo posla.
U svome predavanju bavili ste se detaaljno objašnjenjem procesa starenja lica, ne samo sa aspekta spoljašnjih manifestacija, već i uticajima koje na to imaju procesi koji se odvijaju ispod površine kože.
– Da, jer je to manje poznato i pacijentima, ali i lekarima koji se bave podmlađivanjem lica. Starenje lica je kompleksan i nepotpuno shvaćen proces, sa mnogo pitanja: Zašto starimo? Kada počinjemo da starimo? Koja su znaci starenja? Odgovori na ova pitanja u velikoj meri se kriju u morfologiji struktura koje leže ispod površinskog sloja kože . Tu mislimo na potkožno masno, sloj vezivnih tkiva (SMAS) , ligamente koji povezuju meko tkivo, duboko vezivno tkivo, opnu i kosti. Svaka od ovih struktura odgovorna je za dešavanja na površinskim regijama lica oko čela, očiju, regije usana i usta i donjeg i srednjeg dela lica. Pri tome, tvrde kosti obezbeđuju generalni oblik i oslonac za meka tkiva, koja su pak zadužena za dobar tonus i oblik lica, dok mišići omogućavaju njegovu izražajnost.
Bitno je naglasiti da starenje utiče na sve strukture (slojeve) lica („strukturalno starenje“ ), i da svaka od njih stari svojim tempom, u različitim godinama čovekovog života. Pri tome su ti procesi međusobno povezani tako da promene u jednom delu uzrokuju kaskadni efekat u susednim delovima.
OKVIR I
“KRIVCI“ ZA PROCES STARENJA
- Starenje ćelija i tkiva (biološka teorija)
- Starenje kao posledica faktora okruženja i načina života (šteta od sunca, pušenje, dehidracija, nezdrav život, nuspojave nekih lekova).
- Teorije gravitacije tvrde da ova sila rasteže i slabi ligamente koji fiksiraju meko potkožno tkivo, kao i da su česti pokreti facijalnih mišića takođe odgovorni za slabljenje ligamenata zbog čega se meko tkivo (masno tkivo) spušta oko fiksiranih tačaka a lice na površini dobija opušten izgled.
- Volumetrijska teorija za starenje optužuje atrofiju i gubitak masti u dubokim slojevima lica zbog čega koža i spoljne masne podloge počinju da se spuštaju i vise (zajedno sa zadržavajućim ligamentima).
Sve ove teorije, posebno gravitaciona i volumetrijska, nisu međusobno isključive, jer je starenje lica kompleksan morfološki proces koji je uzrokovan svakim od tih faktora. Njutnova jabuka nije pala sa drveta (samo) zbog gravitacije, već i zbog starosti.
STARENJE LICA PO DEKADAMA LJUDSKOG ŽIVOTA
Generalni raspored starenje kože i unutrašnjih slojeva lica po dekadama varira među osobama, ali se ipak mogu izdvojiti neke pravilnosti:
Tokom dvadesetih površinski slojevi kože (dermis i epidermis) počinju da stare i dolazi do delimičnog gubitaka dubokog masnog tkiva ispod očiju.
U tridesetim svi depoi dubokog masnog tkiva počinju da se prazne, počinje gubitak tonusa mišića.
U četrdesetim ligamenti, opna i međuprostor počinju da se rastežu.
U pedesetim počinje gubitak kostiju.
Šta to konkretno znači?
- Starenje dermisa i epidermisa tokom dvadesetih rezultira smanjenjem kolagenih vlakana, gubitakom hijaluronske kiseline, istanjivanjem kože i širenje kapilara na licu. Starenje masnog tkiva tokom 30.tih znači da će lice početi da se opušta i gubi tonus, dok će smanjenje dinamike mišića dovesti do manje izražajnosti lica (ukočen izgled). Kada govorimo o starenju kostiju , treba imati u vidu da se sa godinama skelet lica generalno povećava tako da celo lice postaje duže po vertikali i šire (udaljavaju se uši!?), čime koštana struktura gubiti mogućnost da drži meko tkivo fiksirano uz sebe.
Jasno je da se ovi procesi ne mogu sprečiti, ali šta se može učiniti da njihov efekat ne bude toliko izražen na površini lica?
Ako ovom prilikom izuzmemo hirurške metode, ostaju na raspolaganju brojne metode neinvazivnog podmlađivanja i korekcija, kojima se sa dosta uspeha može povratiti deo nekadašnje mladolikosti ili učiniti da postojeći znaci starenja ne budu toliko izraženi.
Za uspeh o tome mora se primeniti višeslojni i i multidisciplinarni pristup koji često kombinuje nekoliko tretmana i njihovo ponavljanje u odreženim periodima. U najkraćem:
- nadoknada volumena – fileri
- kontrola mišića zaduženih za mimiku – botulin toksin
- zatezanje kože – niti
- poboljšanje kvaliteta kože: fileri, PRP, mezoterapija, različiti laserski i RF tretmani, dermoabrazija, pilinzi…
